Опис
Објављивање романа Врата представља несвакидашњу прекретницу на мом стваралачком путу; осујетило је сумње које су се наметале за време стварања. Као прво, непрекидно сам размишљала кога ће занимати Емеренца Середаш. Друго, кога је брига за исповест којом умањујем позитивну слику моје маленкости састављену од крхотина огледала које ограђују стешњен простор око аутора (писца) као и непобитну, а повређену истину. Емеренца која је одувек важила за митолошку појаву извела је своју чаролију: само недељу дана након новообјављеног издања прича о њој није могла да се пронађе у продаји. Од највеће интиме саткану поруку коју је књига преносила примили су на себе они који су сваку препреку премостили на мом стваралачком путу: ч и т а о ц и. Старица која је уз чишћење стаза збрисала и проблеме људи у невољи, прешла је границе Мађарске. Њен лик је једнако познат у Немачкој, на Северном мору, у Швајцарској. Као и у Њујорку. Због ње ме посећују странци, стоје на мојој тераси одакле се још види њен некадашњи дом. Затражили би ми њену фотографију или нешто што би подсећало на пса Виолу.
Роман Врата је на 34. језика оправдао моју стваралачку бит. Ленки Јабланцаи, мојој биолошкој мајци, подигла сам спомени у књизи Старинска прича. Након четврт века нисам ни сањала да ћу намирити још један дуг. Ипак, урадила сам то кроз роман Врата. Из руку моје мртве мајке најбољи део мене доспео је међу Емеренцине, од рада деформисане прсте – на даље усмеравање. Разумела би сваку моју недоумицу и боље би се сналазила на мом животном путу од мене. Било би непоштено с моје стране да сам прећутала оно што сам пак ја сазнала о њој.
-Магда Сабо, најбоља и најпопуларнија мађарска књижевница, ауторка романа Врата, о својој књизи
