Опис
Књига „Бамби“ прослављеног аутора – писца, редитеља, драмског уметника и познатог друштвеног делатника Николаја Бурљајева на ингениозан начин отвара пут читаоцу да кроз – на први поглед питке и једноставне стихове и слике, урони у оазу васељенске доброте и научи се мудрости живљења.
Ова књига је за све оне –и децу и њихове родитеље, које с правом узнемирава вртлог нашег времена, збрка дезинформација и епохално поништење моралних вредности. Дивни млади јелен Бамби освојиће срце читаоца чистотом, одушевљењем и љубављу према свему живом, према природи и њеном поретку. Сам Бамби симбол је чисте љубави према свему што живи. Дете ће одмах схватити да је овај син шуме и сам једно радознало и добро дете, да представља једно од њих и да симболизује чисту љубав, за коју га ова књига отвара и сензибилише. Бамби уме да се радује сваком новом пријатељству и из примера старијих учи сваког дана. Шума је његов свет, а мајка, отац и мудри стари храст су му учитељи; он ту среће другаре и прву пријатељицу која ће му касније постати једина љубав; он ће бити њен краљ, а потом и краљ шуме.
Оно што фасцинира у ауторском поступку Бурљајева је приступачност и, на први поглед, једноставност ове пјесе. Он је гради од темеља који је доступан сваком маленом читаоцу, да би га касније, после више читања (али и играња, јер „Бамби“ је написан као савршен позоришни комад!) стигао до сфере симбола и до хвалебне песме, химне свему што живи. Делови књиге у којима се аутор непосредно обраћа читаоцу представљају поетске пасаже високе духовности, који плене неизрецивом лакоћом.
Сви ликови су сложни у јединственом хору док испевавају химну Творцу и свему створеном – од траве на ливади, зверчице, листа који опада и који, ветром понесен, не умире, него у небеској апотеози живи нови живот.
То, да је свако од нас важан у том огромном хору и да је свачији, па и најслабији гласић, неопходан за звучање васељенске мелодије, Бурљајев дискретно провлачи као лајт-мотив кроз читаву књигу. Не може се довољно позитивно оценити психолошки ефекат који даје овакав поступак; дете, које ће пре или касније бити суочено са губитком блиских особа, добија неку врсту метафизичке инкубације, веру да ништа не нестаје, нити ишта пропада, да се под капом небеском све само мења док не добије коначни, вечни облик и лик.
Једна од вредности ове благотворне, прозрачне и надасве занимљиве драме је и у томе што на ненаметљив начин охрабрује читаоце, посебно децу, да непрестано откривају лепоту света, да буду усхићени новим открићима, да се без зазора распитују о свему што им представља тајну, као и то да у својој породици открију право мало краљевство: тата је краљ, мама је краљица, а дечак и девојчица у бајци су принц и принцеза.
То је тајанствени кључ сваке, па тако и ове опоетизоване бајке која, како би рекао познати филозоф Иван Иљин, ни на шта не обавезује, никоме ништа не намеће, ништа не захтева, али отвара ризнице несвесног, где душа сједињује дете са мудрацем у себи. Ући у бајку, каже Иљин, значи побећи од дневне свести и немоћи спољног света, а то је нешто што нам је данас свима потребно.
Посебну драж овој графички сјајно опремљеној књизи дају илустрације савременог ликовног уметника Сергеја Сјухина, рађене у најбољем манир руске традиције илустровања дечијих књига, чију улогу у формирању младог бића је готово немогуће преценити. Оне на свој начин представљају чудесни свет шуме и њене становнике и бројним детаљима побуђују и развијају дечију машту, стварајући тако онирички простор у коме се дете, чак и ако још не уме да чита, са занимањем креће.
Вера Хорват, преводилац
