Опис
Препуна хумора, гротеске, фантазије и фолклорних реминесценција, новела-бајка Жива вода дотакла је многе болне тренутке живота руског народа у периоду „застоја“ (морално пропадање сеоског становништва, апатија и алкохолизам). Главни лик те социјално-филозофске параболе, коњушар Кирпиков, неочекивано за све престаје да пије. У његовим размишљањима провејава дубока туга за проналажењем смисла живота, а у поступцима који се граниче са јуродивошћу – он раскринкава празноћу и неаутентичност „пијаног“ и неправедног света. Крупин је пророчки скренуо пажњу на опасност „престројавања“ која свакоме обећавају сумњиве изворе јефтиног благостања. Новела демистификује „средства за побољшање живота“ која мењају телесни, али и духовни живот човека. Њихов симбол постаје водоскок тобоже живе воде који чудесно избија из земље. Крупин преосмишљава фолклорни лик: вода која споља подмлађује људе парализује њихову савест и на крају се претвара у водоскок алкохола.
